Srbija na istoku -
Svetozar Marković, 1872.
Predgovor
Ja sam bio nameran, da u obliku novinarskih članaka u "Radniku" iznesem jednu socijalno-političnu študiju o tome: kako se razvijao srpski narod u kneževini od kako se oslobodio turskog gospodarstva pa do danas. U samom početku moga rada bio sam prinuđen da ostavim Beograd i na taj način bio sam lišen glavnih izvora, koji bi mi služili kao temelj ove moje študije. Ovo je uzrok poglavito, što je moj rad ostao u mlogome nepodpun i netačan, a naročito što sam mnoge strane iz života srpskog naroda morao sasvim da izostavim n.pr. razvitak odnošaja u porodici, razvitak prosvete i obrazovanja u na rodu, razvitak književnosti i t.d. Na taj način moj rad više se ograničio na razvitak društvenih i državnih odnošaja. Ja neću ovde da se izvinjavam što je moj rad nepodpun, već oću sam da kažem šta se u njemu nalazi, a šta ne.
Osim toga imam još ovo da primetim: ja ni sam hteo ovde da razvijem neke naučne zakone društvenog razvitka, da razjasnim i rešim složena društvena pitanja i da iznesem oblik buduće srpske države, kao što ga ja zamišljam. Moja je celj bila mlogo manja i ograničenija. Ja sam hteo srpskom narodu da iznesem sliku: šta mu je donela srpska revolucija, a u isto vreme da mu pokažem: šta je imao pa izgubio, a šta je mogo dobiti pa nije dobio u svom državnom razvitku. Time sam hteo da pobudim one ljude iz naroda, koji imaju običaj da misle - da promisle malo i da vide da "sloboda i jedinstvo" srpskog naroda neznači nikako: da mesto paše dođe "knez" mesto muselim[a] načelnik i kapetan, mesto kadija - sudije i t.d. kao što je zamišljao srpsko oslobođenje još ustavobranitelj Petronijevih , već da pod tim valja razumevati podpuno oslobođenje od vlasti i tiranije, od umnog i materijalnog ropstva.
Ja sam hteo poglavito da kažem šta valja tražiti u srpskom oslobođenju - a kako se to nalazi? U tome se sigurno neće mnogi sla gati ni sa onim opštim načelima, što sam ih ja ovde izrekao. - Pri svem tom ja i to smatram kao dobit što će moje misli izazvati mnoge, da sami razmišljaju o tom predmetu, a može biti i da obaraju moje nazore ...
Jedan deo ove knjižice štampan je bio u Beogradu u "Radniku". Što tamo nije izišao ceo predmet uzrok je štamparska cenzura, koja u Beogradu mora da postoji, dakle gde je štampar odgovoran za pečatane stvari kao i sam pisac.
Ja sam dopuštao da se čine sve moguće izmene i popravke u "štilu", eamo da bi se stvar mogla u Beogradu štampati, ali nije ništa pomoglo. Štampar nije hteo da pusti činjenice koje su sa svim od reči do reči uzete iz knjige g. Nila Po pova "Srbija i Rusija", koja je u istoj štampariji štampana i u kojoj se često do podlosti laska vladajućoj dinastiji n. pr. pismo Vuka Karadžića knezu Milošu, ili kako je knez Miloš izdao neke srpske starešine Turcima i dr. Meni nije bilo stalo da karakterišem ličnosti onog vremena već ondašnje stanje i pojmove. Ali štampar nije na to obraćao pažnju, sigurno od straha da se ne za meri starijima. Ovaj strah sigurno je uzrok te je u mome štilu činio popravke, koje su upravo smešne, detinjaste n. pr. nije dopuštao nigde da se spomene ime Kara-Đorđa, već uvek je stavljao "vožd". Ma da sam ja na priliku govorio, da je Karađorđe zavodio centralizaciju i težio da osnuje monarhiju što je bilo od velike štete srpskom narodu i dr. - svejed no, samo ime da nedođe ...Kako su ovi članci bili pisani za novine, dakle morali su se dugo prekidati i produžavati, to su bila neizbežna mnoga opetovanja, što vrlo neprijatno dolazi, kad se čita u zasebnoj knjizi. Kod sve moje volje to nisam mogao sa svim da popravim, jer bi morao poremetiti ceo sklop mojih misli, koje su već bile napisane. u Novom Sadu 10. Juna [1872]
Uvod
Više puta govoreno je kod nas o "misiji" Srbije na istoku.9 Obi čno se tu razume: granice državne, vlada i druge, upravo spoljašnje, politične forms, u kojima bi ponikla "nova srpska država". Ali kakav unutarnji društveni preobražaj može i treba Srbija da učini među narodima na jugoistoku Evrope? Država je samo organizovano društvo. Ustanove političke samo čuvaju porodični i društveno ekonomni sklop, što je temelj državi. Ko god je proučio istoriju srpske revolucije u početku ovog stoleća, mora uvideti da tu nije učinjena promena vlasti, podela državnog zemljišta i u opšte neka promena poliprčna, već je tom prilikom učinjena duboka, društvena revolucija, koja je iz korena izmenila stroj srpskog društva pod Turcima, pa je zavatila i same pojmove srpskog naroda.
Ono što se svršilo u Srbiji revolucijom može nam služiti kao pouka šta može i šta treba da bude celj revolucije u Turskoj carevi ni - a može biti i u nekoj drugoj državi. Ali da bi tačno razumeli šta nam je donela revolucija, valja da proučimo kako je ponikla današnja srpska država; šta je u njoj došlo razvitkom onih pojmova i onih ustanova, koji su ostali pošto je srušena turska vladavinska sistema, šta je došlo uticajem nauke, a šta prostim podražavanjem tuđinskim formama.
Tumačeći postanak današnje srpske države i značaj prve srpske revolucije, mi oćemo dakle da pokažemo: šta valja da radimo i čemu da težimo u velikoj borbi za oslobođenje, koja se može svakog trenut ka otpočeti na Balkanskom poluostrvu i u kojoj je bez sumnje Srbiji namenjena prva uloga.Sledeće poglavlje : Turska državna sistema pred srpskim ustankom. Organizacija opštine i nahije. Crkvena vlast.
Svetozar Marković internet arhiva