Časopis "Zenit", broj 43, strane 12-15
datum izdanja: 26. decembar 1926.
urednik: Ljubomir Micić
Kada ce marksistički posmatra razvoj jedne umetnosti, t.j. y odnosu prema celokupnom društvenom stanju tada biva jasna pojava zenitizma. To više nije izveštačen produkat težnje biti moderan i „hipermoderan“, već jedna duhovna erupcija svesno umetničko biće koje ce stvorilo od mase uzroka i sukoba. koji ce nižu i upleću y gustoj mreži celokupnog stanja XX-og poratnog veka.
Trebalo je sadanjem stanju vremena duh, koji će iskreno, sintetički obuhvatiti njegov dah zbivanja na celom globusu, izneti ga na svetlost y svoj svojoj golotinji i iz današnjeg mraka HAOSA baciti novu svetlost budućnosti. Trebalo je takvih duhova trebalo je iskrenih umetnika velikana i oni su ce pojavili sa raznih strana sveta.
Trebalo je bacati ljudima neprestano istinu današnjice i budućnosti trebalo je spasti čast čoveku XX-og veka. I ovi duhovi došli su da nam bace svetlost istine i da spasu našu čast. Trebalo je pružiti nam izgubljenu veru y čoveka i oni su nam je oživeli. Jedan od tih duhova velikana, jeste i zenitizam!
Zenitizam je imao tu sudbinu, da je stekao više nego i jedan drugi umetnički pokret svoje neprijatelje, i to y oba tabora današnjeg podeljenog društva jer baca y jedan svoj protivnički tabor bombe i gromove, y cilju da ga uništi a iz drugog, iz nedovoljnog poznavanja podcenjuje ce njegova revolucionarno proleterska vrednost.
Mržnja buržoazije i kapitalističkih slugu-intelektualaca je lavorov venac zenitizmu. To je njegova velika nagrada, koju nije lako steći. Ali nezainteresovanost proleterskih boraca za zenitizam, njegov je veliki bol koga hrabro nosi... Pa ipak, i iz proleterskog tabora dobio je drugarske pozdrave i lepo razumevanje ako ne iz svoje sopstvene nacije a ono iz drugih zemalja (a zenitistima je nacija svejedna). Pored mnogih takvih pozdrava dosta je spomenuti pored ostalih i više članaka lista „Rude Pravo“ i poziv iz Moskve, za internacionalnu izložbu revolucionarne umetnosti, koju je priredila ove godine Akademija Nauka i Umetnosti.
Šta je zenitizam? zenitizam je sin marksizma. U žilama zenitizma teče krv marksizma. Jer ona saznanja i težnje koje propoveda marksizam kao nauka kao sociologija te iste, doslovno iste propoveda, oživljuje i zenitizam y svojoj sferi umetnosti.
Parole zenitizma poklapaju ce sa parolama
marksizma:
dole sa današnjom tiranijom
dole podrabljivanje čoveka čovekom
dole granice zemalja
Dole
Evropa!
pozdrav svima proleterima sveta
naša je pesma revolucija
živelo oslobođeno novo društvo
živeo novi čovek
Živeli
Varvari!
Ali nažalost, kod izvesnih marksista, parole Dole Evropa i Živeli Varvari bivaju bukvalno shvaćene, što im daje sasvim drugi, nemarksistički smisao.
Koja je to Evropa? koji su to Varvari?
Evropa, to je sinonim zapadnjačkog nezajažljivog kapitalizma i imperijalizma (tu spada i Amerika) koji izazivaju trulež i smrdljivo raspadanje čovečanstva, čiji zadah hoće sve živo da poguši koji su ostvarili paradoks, da ubiju čoveka y čoveku, koji su...
Varvari to je ceo svetski proletarijat, to su ideje proleterske ukupne snage, koja ima moć vulkanske lave y naponu, to su oni sirovi, snažni prirodni elementi, još ne iskvareni buržoaskom emancipacijom to je „Moskva protiv Pariza“ „Istok protiv Zapada“ kako su pravilno to već zapazili ili istakli pojedini proleterski i neproleterski listovi drugih zemalja. To je taj Micićev Varvarogenije „suma večitih sirovih snaga, iz kojih ce čovečanstvo podmlađuje“ kako veli Branko Ve Poljanski, y svojoj knjizi „Tumbe“. To je borac proleter koji će jedino omogućiti i dolazak novoga čoveka.
U tome je ta „balkannzacija Evrope“ jer izraz „balkanizacija“ znači „varvariziranje Evrope“ y gornjem smislu tih reči. Pa najzad taj izraz obojen je i verom y naročitu obdarenost azijatske i svoje balkanske rase, koji su svoju vitalnu snagu najmanje oslabili evropskom civilizacijom. Dakle to nije ni najmanje borba Tolstojevog primitivizma protivu kulture već borba snažnog borca-proletera protivu izlapele buržoaske civilizacije koji će pomoću sirovih i zdravih elemenata svoje džinovske snage, putem revolucije, doneti novu kulturu.
Razume ce, da je zenitistički pokret morao imati y početku svoga stvaranja i grupisanja, da preživljuje prečišćavanje i pregrupisavanje. I on je imao nadrizenitiste, koji razume ce, nisu mogli daleko da sleduju zenitistički put. Jer trebalo je sručiti zenitističke munje i gromove na veliku površinu celokupnog kapitalističko-imperialističkog književnog, kulturnog i moralnog taloga trebalo je sručiti sa zenitističkih teških aeroplana do 700,000.000 bombi a oni to nisu mogli uraditi prosto zato, što nisu imali ni munje ni gromove, pa niti jednu jedinu bombu duha ili ideje. Međutim, grupa koja je ostala verna zenitizmu, na čelu sa osnivačem zenitizma Ljubomirom Micićem, nije propuštala y roku od 6 god. od kako postoji, ni jedan krupniji događaj, koji interesuje ceo svetski proletarijat, a da o njemu ne piše kroz svoj časopis „Zenit“ ili kroz svoje knjige.
Mnoge strane časopisa „Zenit“ slave rusku revoluciju. Lenjinova smrt biva dostojno istaknuta. Borbe y Maroku i drugim kolonijama. Protest celoj Evropi, krik velikog bola iz dubokih grudi pesnika Ljubomira Micića zatalasava Evropu povodom ubistva revolucionarnog pesnika Gea Mileva, od dželatske ruke bugarske buržoazije. Generalni štrajk y Engleskoj. Ovom poslednjem, posvećena je i jedna pesma y najnovijoj knjizi Ljubomira Micića „Antievropa“, koja je dovoljna sama po sebi, da zadobije ljubav kod svakog proleterskog borca za zenitizam, a y kojoj je ceo taj štrajk prikazan doslovno marksistički:
Generalni štrajk je tek upala slepog creva
Jer mašinovođe videše samo zelene semafore
U ovoj noći prvih sudara zeleni semafori znače smrt
A crveni
Samo crveni semafori su skretnice y novi život
novog dana
novog čovečanstva
U engleskim lukama na Istoku svetlucaju gladne bajunete
Tamo puške i pobesneli topovi rokću
Ranjeni sunčanicom revolucije
O radnici rudari mornari
Proleteri vi sledbenici balkanske krvne osvete
Uz pozdrav naš i jedno detinje pitanje
Zašto žuljevi vaši nisu dijamanti
Ili dinamiti?
Cela knjiga „Antievropa“ je snažan podstrek i slutnja o budućoj balkanskoj revoluciji. Rakir zenitističkog pesnika Branka Ve Poljanskog y njegovoj najnovijoj knjizi „ Tumbe“ nije li onaj gladni proleter- umetnik, koji skapava na pariskoj kaldrmi? Nisu li to milioni onih umirućih od gladi proletera, y svima gradovima, čije su muke tako izrazite y njegovoj pesmi, da mi pri čitanju osećaj toga užasa grči lice. „Smeh Pušaka“ iz iste knjige Poljanskoga, još je jedan dokaz više o marksističkom pisanju zenitista jer je tu potpuno marksistički iznešen razvoj proletarijata, kojim ce putem dolazi do socijalne revolucije... Još mnoge strane „Zenita“ i zenitističkih knjiga ispunjene su nadizražajem prevelikog gađenja i odvratnosti prema kapitalističkom organizmu, izglodanim neoperabilnim rakom,.. i prevelikom ljubavlju prema novom čovečanstvu... Iz snažnog zenitističkog grla prolama ce na sve strane Marksova lozinka : „Proleteri sviju zemalja ujedinite ce!“
Najzad zenitizam predstavlja jednu izvršenu revoluciju y
umetnosti. Popucali su okviri dosadanjeg akademskog shvatanja
umetnosti, koji nisu mogli da budu dovoljno široki za
slobodan duh y socialnim prilikama HH-og poratnog veka.
Teprilike zahtevale su novo pisanje, novo izražavanje misli.
I tako je zenitizam okrenuo tumbe akademske propise i sasvim na drugoj, suprotnoj osnovi podigao novu umetnost. U
knjizi Ljubomira Micića „Kola za spasavanje“ iznešeni su
zenitistički principi umetničkog stvaranja. Na taj način zenitizam, svojom pojavom obogaćuje razvitak umetnosti sa još
jednom novom formom... A duhovne revolucije spojene su snažnom vezom sa socijalnom revolucijom. Preko njihove spone vrši
ce reperkusija jedne na drugu. Naučni i umetnički prevrati
indirektno utiču i jako psihološki na ljude, koji tada gledaju kuražnije i sa više smelosti i na socialan prevrat i
preobražaj. Pa čak jedan mali detalj i internacionalna
forma časopisa „Zenita“, nesvesno utiče na sve veće osećanje
ljudi, da su zaista nacionalističke težnje danas glupave i da
smo svi mi ljudi na globusu jedan narod.
Dokle će zenitistička umetnost postojati? Xoće li i dalje
ostati y dalekoj budućnosti novog bezklasnog društva?
Bez sumnje, imaće da ispuni y dugom nizu klasne borbe svoj
veliki istoriski zadatak. Jer zenitizam je umetnost borbe,
kao što je i naša epoha epoha borbe. Zenitizam će važiti kao velika epohalna umetnost ali će ce po dolasku bezklasnog društva pojaviti i staloženija umetnost.
Umetnost harmonije ~ jer budućnost će biti vreme harmonije. Ta
buduća umetnost doći će preko zenitističkog mosta, koji će
je deliti od predratne umetnosti a y svojim žilama posiće i zenitističke sokove.
19-XI-1926
Dr. M. RASINOV