Autor:Josip Broz Tito
Datum:1939.
Izvor: Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom IV, BIGZ, Beograd 1981.
Tekst je preuzet sa: Princip.info
Transkripcija Jelena Šipetić
Najdragoceniji kapital kojim raspolaže Komunistička partija jesu njezini kadrovi. Da bi Komunistička partija zaista mogla vršiti misiju koju joj je odredila istorija, ulogu avangarde radničke klase u borbi za njena prava, u borbi za bolju i sretniju budućnost svih ugnjetenih, u borbi za progres čovečanstva itd., ona mora u prvom redu posvetiti najveću pažnju svojim kadrovima. To je potrebno tim više što neprijatelji radničke klase raspolažu ogromnim sredstvima i grubom silom svog aparata, a tome naša Partija može da suprotstavi jedino silu svoje organizacije koja se sastoji u disciplini, u samopožrtvovanju i odanosti njenih članova, u teorijskoj i političkoj izgrađenosti partijiskih kadrova, u jedinstvu volje, u monolitnosti Komunističke partije, koja nije partija običnog nego novog tipa, zbog čega se i zove avangarda radničke klase. Eto u tome je snaga Komunističke partije, zbog toga je ona nepobediva. Biti članom takve Partije najveća je čast za svakog pravog radničkog borca, a toga mora biti svestan svaki partijac.
U prošlosti se malo vodila briga o odgoju partijskih kadrova. Nije se vodila briga o odgoju novih, sposobnih i Partiji odanih rukovodećih kadrova, koji su se u svakodnevnoj borbi prekalili, koji su beskrajno odani stvari radničke klase i Partije. Zašto je to bilo tako? Bilo je zbog toga tako što se još od osnivanja naše Partije vodila uglavnom frakcijska, a ne partijska politika kadrova, što su postojale dve frakcije, koje su vodile međusobnu borbu i na taj način paralizovale razvitak Partije, a po pitanju kadrova vodile svoju frakcijsku, a ne partijsku politiku. Bilo je to zbog toga što su se blagodareći tim frakcijskim borbama, privremeno uvukli ne samo u Partiju nego i rukovodstvo razni tuđi elementi i neprijatelji Partije i radničke klase, koji su upropastili mnogo čestitih i odanih članova Partije. Nalazeći se u rukovodstvu, jedna ili druga frakcijska klika dovodila je na odgovorna mesta svoje frakcijski opredeljene ljude. Na taj su se način odgajali zagriženi frakcionaši, a ne Partiji odani ljudi. (Posledice takve antipartijske politike kadrova još se i danas osećaju. One dolaze do izražaja u Dalmaciji, one su se ispoljile na robiji i još nekim mestima). Takvi zagriženi frakcionaši su često stajali u službi neprijatelja – postali su obični provokatori. Koliko je hrabrih i odanih članova Partije izgubilo svoje živote ili bilo otpravljeno na dugogodišnju robiju pomoću tih provokatora i frakcionaša!
Blagodareći takvoj antiparitjskoj politici kadrova bivših frakcionaša u rukovodstvu, mnogi su inače odani partijci bili upropašteni i za Partiju izgubljeni, jer su bili frakcijski zaraženi. Drugi su se, opet, razočarali i otpali od Partije, jer su bili premalo izdržljivi i nesposobni da shvate da su frakcijaštvo i grupaštvo u Partiji jedno veliko zlo koje se može i mora odstraniti.
Danas, povodom dvadesetogodišnjice naše Partije, kada su iz nje uklonjeni gotovo svi oni elementi koji su na sve moguće načine smetali odgoju brojnog i sposobnog rukovodećeg kadra, mi moramo učiniti snažan preokret u pogledu odgoja i podizanja partijskog kadra. Kadrove treba negovati kao biljke, jer ,,kadrovi odlučuju sve“, kaže naš veliki učitelj drug Staljin.
Danas stoji kako pred centralnim rukovodstvom tako i pred svim ostalim partijskim forumima i jedinicama najvažnije pitanje: briga i odgajanje kadrova. Dignuti zvanje člana Partije na viši stepen. Učvrstiti disciplinu i jedinstvo naše Partije, osigurati kadrovima naše Partije potrebno teorijsko i političko znanje; izgraditi borce koji se neće ni u najtežim časovima kolebati, koji će bezuslovno izvršavati liniju Partije pod rukovodstvom svojih partijskih foruma, to je sada naš najhitniji i najvažniji zadatak.
1) Od svakog člana Partije traži se u prvom redu besprekornost u njegovom ličnom životu. Ne može se odeliti politički rad člana Partije od njegovog ličnog života. To je i prvi uslov da komunista zadobije poverenje masa. Demoralizovani ljudi, pijanice, brbljivci, razvratnici itd. nemaju mesta u Partiji. Niko ne može biti primljen u Partiju a da se ne proveri i njegov lični život. Karakter čoveka je važniji od svih njegovih ostalih ličnih osobina.
2) Povezanost s masama. Partiji su uglavnom potrebni ljudi koji su povezani s radnim narodom, koji uživaju poverenje masa. Drug Staljin nas uči da Partija mora biti kovačnica rukovoditelja masa, ljudi koji će znati učiti mase, te rukovoditi njenim organizacijama i borbom. Zato je najbolja legitimacija za ulazak u Partiju škola koju je prošao kandidat na radu u masovnim organizacijama.
3) Boljševička skromnost. Pravi boljševici imaju, između ostalog, i tu vrlinu što su skromni. Zato svaki komunista mora biti svestan toga da je on samo vojnik radničke klase i da bude spreman izvršiti sve što god mu Partija naredi. Karijeristima i nezdravim ambicijama nema mesta u Komunističkoj partiji, jer su to svojstva koja sa uspehom iskorišćava klasni neprijatelj.
4) Disciplina. Armija u kojoj nema discipline biva bezuslovno pobeđena od neprijatelja. Za avangardu radničke klase ovo pravilo još više važi, jer mora da se bori sa jače naoružanim neprijateljem. Bez gvozdene discipline i unutarnje povezanosti Komunistička partija ne može pobediti. Nedisciplinovanost u našoj Partiji stvara pometnju u partijskim redovima i služi direktno klasnom neprijatelju. Nedisciplinovanost onemogućava sprovođenje partijske linije; ona ruši jedinstvo volje i paralizuje razvitak Partije.
5) Budnost. Danas, kada sa svih strana vreba neprijatelj naše Partije i radničke klase da pomoću svojih agenata razbije iznutra jedinstvo naše Partije, potrebno je da svi članovi Partije svojom budnošću prema svim skretanjma čuvaju jedinstvo Partije. Treba se odlučno boriti protiv svih zastranjivanja i pokušaja unošenja bilo kakvog razdora u Partiji.
6) Izučavanje Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina. Najjače oružje kojim se radnička klasa služi u svojoj borbi jeste marksističko-lenjinistička teorija. Od toga kako će komunisti usvajati marksističko-lenjinističku teoriju zavisi i uspeh borbe radničke klase. Sa tim izučavanjem ne treba nikada prestati, ono ne može biti nikada završeno. Komunisti se u svakodnevnim bojevima uvek uče, naoružavaju se uvek novim iskustvima na osnovu kojih onda opredeljuju svoju taktiku u skladu sa postojećim rezultatima marskističko-lenjinističke teorije. Samo takvo dvostruko učenje kod klasika marksističko-lenjinističke teorije i kod narodnih masa izgradiće od članova Partije ne samo ljude koji su voljni da se bore nego koji će i znati da se uspešno bore.
Ovo je samo nekoliko najvažnijih primera koje treba da zapamti i da se po njima ravna svaki član Partije. Takve kadrove odgajali su Lenjin i Staljin. Sa takvim kadrovima na čelu pobedio je ruski proletarijat 1917. Godine. Odgajajući takve članove Partije mi ćemo dići zvanje člana Partije na viši stepen. Sa takvim kadrovima naša će Partija savladati sve teškoće i okupiti oko sebe mase radnog naroda; sa takvim će kadrovima naša Partija steći još veći ugled u narodu. Ugnjetene i izrabljivane mase moraju se uveriti da je Partija svuda, da pomaže i rukovodi u svakodnevnim borbama, da je svaki komunista ujedno čovek na koga se uvek može osloniti. U borbi komunista mora biti narodni tribun, savetnik i rukovodilac.
Ako će Partija zaista postati kovačnica takvih ljudi, a ona to mora postati i u velikoj meri ona je to već danas – onda će biti zvanje člana Partije zaista najveća počast koju može da postigne jedan radnički borac.
Nema počasnijeg zadatka od tog – biti borac pod zastavom Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, pod zastavom Kominterne, kojoj će da pripadne istorijska počast da je otvorila eru prave ljudske istorije koja neće poznati patnju i ugnjetavanje, koja neće poznati izrabljivanje čoveka po čoveku. Pokažimo, dakle, da smo vredni te počasti: dignimo zvanje člana Partije na viši stepen!