Против либерализма -
Мао Цедунг, 7. септембра 1937.
Написано: 1937.
Извор: "Кинеска револуција" - Мао Це Тунг
Издање: Вук Караџић, Београд, 1968.
Превод: Даница Јакшић (превод руског издања "Изабраних дела Мао Це Тунга у четири књиге" Моква, 1952. Оригинал је издат у Пекингу 1951. )
Ми смо за активну идеолошку борбу, пошто је она оружје помоћу кога се постиже збијање редова у Партији и у другим револуционарним организацијама, оружје које обезбеђује њихову борбену способност. Сваки комуниста, сваки револуционар треба да се користи тим оружјем.
Либерализам међутим одбацује идеолошку борбу и стоји на позицијама беспринципијелног мира. То ствара млитав, малограђански стил рада који доводи поједине партијске ћелије и поједине чланове Партије и друге револуционарне организације до политичког мртвила.Либерализам се испољава у различитим облицима:
- Потпуно ти је јасно да човек ради неправилно, али само зато што ти је познаник, земљак, школски или иначе добар друг, драг човек, стари колега или потчињени, ти с њим не водиш принципијелну борбу, него му допушташ да ради да ради и даље у том правцу, само да би сачувао мир и пријатељство; или га мало и изгрдиш, али питање не решиш до краја само да би све било лепо и у реду. То наноси штету и читавом колективу и тој личности.
- Ти себи допушташ неодговорну критику иза леђа, али не постављаш смело питање пред организацијом; не говориш у лице, него причаш иза леђа, на конференцијама ћутиш, а после конференције брбљаш. У твојој глави уместо принципа колективности влада либерална распуштеност.
- Ако се ствар не тиче тебе лично, ти се трудиш да се што више од ње држиш по страни; иако добро знаш да људи немају право, сматраш да је боље говорити што мање; мудар се, кажу, чува од зла, само да не би и сам погрешио.
- Не слушаш директиве и своје лично мишљење стављаш изнад свега; хоћеш да се организација брине о теби, али нећеш да признаш дисциплину организације.
- Не водиш борбу против погрешних схватања, не оспораваш их у интересу солидарности, у интересу прогреса и организације рада, него се бавиш личним нападима, свађама, личним обрачунавањем, личним осветама.
- Слушаш погрешна расуђивања, али се не упушташ у дискусију; штавише, чујеш и контрареволуционарне разговоре па их не оспораваш, него се према њима држиш равнодушно, као да се ништа није ни догодило.
- Не бавиш се пропагандом и агитацијом у масама, не иступаш, не упознајеш се са ситуацијом, не интересујеш се, не тичу те се насушни интереси грађана, према свему си равнодушан. Заборављаш да си члан Комунистичке партије и спушташ се на ниво обичног грађанина.
- Видиш поступке који штете интересима маса, али их не ометаш, не убеђујеш, не прекидаш, не објашњаваш, него их подносиш, гледаш на њих кроз прсте.
- Према раду се односиш неозбиљно, радиш без одређеног плана, без одређеног правца, мурдариш, све с брда с дола, прошао је дан - хвала богу.
- Сматрајући себе за заслужног револуционара, ти се размећеш својим стажом, али крупније задатке не умеш да извршиш, а мале нећеш да примиш, радиш аљкаво, како било, према учењу си равнодушан.
- Кад погрешиш и када то већ увидиш, још увек нећеш да то исправиш и самим тим показујеш либерализам и према самом себи.
Могло би се навести још много примера, али ових једанаест које смо навели јесу главни.
Све су то појаве либерализма.
Либерализамје у кругу револуционара крајње штетан; то је рђа која нагриза и разбија јединство, која изазива слабљење солидарности, пасивност према раду, и идејну збрку.
Либерализам води до тога да се у редовима револуционара губи чврста организација и дисциплина, губи се могућност да се доследно и до краја спроводи политичка линија, и партијска организација одваја се од маса којима руководи. То је врло штетна тенденција.
Извори либерализма крију се у користољубивој, егоистичној природи ситне буржоазије, која своје личне интересе ставља испред свега, а интересе револуције ставља на друго место.
Тако се и рађа либерализам у идеологији, политици, и у организационим питањима.
Либерали разматрају поставке либерализма као апострактне догме. Они су за марксизам, али не желе да га спроводе у живот, или пак не желе да га у потпуности спроводе у живот; они се не спремају да замене свој либерализам марксизмом.
Они имају у резерви и марксизам и либерализам: на речима су марксисти, а на делу либерали. За друге марксизам, за њих либерализам.
У њиховом пртљагу има и једног и другог, сваком своје. Тако су удешени мозгови код одређених људи.Либерализам је једна од манифестација опортунизма; он је из основа супротан марксизму. Либерализам је пасивност; он објективно помаже непријатељу. Зато ће наши непријатељи уживати, ако се у нашој средини очува либерализам. Таква је природа либерализма, и њему нема места у редовима револуционара.
Прожети активно духом марксизма, ми морамо савладати либерализам и његову пасивност.
Комуниста мора бити искрен, предан, и активан, интереси револуције морају му бити дражи од живота, он мора своје личне интересе подредити интересима револуције; увек и свуда мора бранити истините принципе, неуморно се борити против свих неправилних погледа и поступака и самим тим јачати колективност у животу партије и везу партије с масама; он се мора бринути о интересима партије и маса више него о интересима појединаца, бринути се више о другима него о себи. Само такав човек достојан је себе назвати комунистом.Сви одани, искрени, активни, чврсти комунисти треба да се окупе ради борбе против либералистичких тенденција једног дела чланова партије и да постигну да ти људи пођу правилним путем. То је један од задатака наше борбе на идеолошком фронту.
Мао Цедунг интернет архива