Protiv liberalizma -
Mao Cedung, 7. septembra 1937.
Napisano: 1937.
Izvor: "Kineska revolucija" - Mao Ce Tung
Izdanje: Vuk Karadžić, Beograd, 1968.
Prevod: Danica Jakšić (prevod ruskog izdanja "Izabranih dela Mao Ce Tunga u četiri knjige" Mokva, 1952. Original je izdat u Pekingu 1951. )
Mi smo za aktivnu ideološku borbu, pošto je ona oružje pomoću koga se postiže zbijanje redova u Partiji i u drugim revolucionarnim organizacijama, oružje koje obezbeđuje njihovu borbenu sposobnost. Svaki komunista, svaki revolucionar treba da se koristi tim oružjem.
Liberalizam međutim odbacuje ideološku borbu i stoji na pozicijama besprincipijelnog mira. To stvara mlitav, malograđanski stil rada koji dovodi pojedine partijske ćelije i pojedine članove Partije i druge revolucionarne organizacije do političkog mrtvila.Liberalizam se ispoljava u različitim oblicima:
- Potpuno ti je jasno da čovek radi nepravilno, ali samo zato što ti je poznanik, zemljak, školski ili inače dobar drug, drag čovek, stari kolega ili potčinjeni, ti s njim ne vodiš principijelnu borbu, nego mu dopuštaš da radi da radi i dalje u tom pravcu, samo da bi sačuvao mir i prijateljstvo; ili ga malo i izgrdiš, ali pitanje ne rešiš do kraja samo da bi sve bilo lepo i u redu. To nanosi štetu i čitavom kolektivu i toj ličnosti.
- Ti sebi dopuštaš neodgovornu kritiku iza leđa, ali ne postavljaš smelo pitanje pred organizacijom; ne govoriš u lice, nego pričaš iza leđa, na konferencijama ćutiš, a posle konferencije brbljaš. U tvojoj glavi umesto principa kolektivnosti vlada liberalna raspuštenost.
- Ako se stvar ne tiče tebe lično, ti se trudiš da se što više od nje držiš po strani; iako dobro znaš da ljudi nemaju pravo, smatraš da je bolje govoriti što manje; mudar se, kažu, čuva od zla, samo da ne bi i sam pogrešio.
- Ne slušaš direktive i svoje lično mišljenje stavljaš iznad svega; hoćeš da se organizacija brine o tebi, ali nećeš da priznaš disciplinu organizacije.
- Ne vodiš borbu protiv pogrešnih shvatanja, ne osporavaš ih u interesu solidarnosti, u interesu progresa i organizacije rada, nego se baviš ličnim napadima, svađama, ličnim obračunavanjem, ličnim osvetama.
- Slušaš pogrešna rasuđivanja, ali se ne upuštaš u diskusiju; štaviše, čuješ i kontrarevolucionarne razgovore pa ih ne osporavaš, nego se prema njima držiš ravnodušno, kao da se ništa nije ni dogodilo.
- Ne baviš se propagandom i agitacijom u masama, ne istupaš, ne upoznaješ se sa situacijom, ne interesuješ se, ne tiču te se nasušni interesi građana, prema svemu si ravnodušan. Zaboravljaš da si član Komunističke partije i spuštaš se na nivo običnog građanina.
- Vidiš postupke koji štete interesima masa, ali ih ne ometaš, ne ubeđuješ, ne prekidaš, ne objašnjavaš, nego ih podnosiš, gledaš na njih kroz prste.
- Prema radu se odnosiš neozbiljno, radiš bez određenog plana, bez određenog pravca, murdariš, sve s brda s dola, prošao je dan - hvala bogu.
- Smatrajući sebe za zaslužnog revolucionara, ti se razmećeš svojim stažom, ali krupnije zadatke ne umeš da izvršiš, a male nećeš da primiš, radiš aljkavo, kako bilo, prema učenju si ravnodušan.
- Kad pogrešiš i kada to već uvidiš, još uvek nećeš da to ispraviš i samim tim pokazuješ liberalizam i prema samom sebi.
Moglo bi se navesti još mnogo primera, ali ovih jedanaest koje smo naveli jesu glavni.
Sve su to pojave liberalizma.
Liberalizamje u krugu revolucionara krajnje štetan; to je rđa koja nagriza i razbija jedinstvo, koja izaziva slabljenje solidarnosti, pasivnost prema radu, i idejnu zbrku.
Liberalizam vodi do toga da se u redovima revolucionara gubi čvrsta organizacija i disciplina, gubi se mogućnost da se dosledno i do kraja sprovodi politička linija, i partijska organizacija odvaja se od masa kojima rukovodi. To je vrlo štetna tendencija.
Izvori liberalizma kriju se u koristoljubivoj, egoističnoj prirodi sitne buržoazije, koja svoje lične interese stavlja ispred svega, a interese revolucije stavlja na drugo mesto.
Tako se i rađa liberalizam u ideologiji, politici, i u organizacionim pitanjima.
Liberali razmatraju postavke liberalizma kao apostraktne dogme. Oni su za marksizam, ali ne žele da ga sprovode u život, ili pak ne žele da ga u potpunosti sprovode u život; oni se ne spremaju da zamene svoj liberalizam marksizmom.
Oni imaju u rezervi i marksizam i liberalizam: na rečima su marksisti, a na delu liberali. Za druge marksizam, za njih liberalizam.
U njihovom prtljagu ima i jednog i drugog, svakom svoje. Tako su udešeni mozgovi kod određenih ljudi.Liberalizam je jedna od manifestacija oportunizma; on je iz osnova suprotan marksizmu. Liberalizam je pasivnost; on objektivno pomaže neprijatelju. Zato će naši neprijatelji uživati, ako se u našoj sredini očuva liberalizam. Takva je priroda liberalizma, i njemu nema mesta u redovima revolucionara.
Prožeti aktivno duhom marksizma, mi moramo savladati liberalizam i njegovu pasivnost.
Komunista mora biti iskren, predan, i aktivan, interesi revolucije moraju mu biti draži od života, on mora svoje lične interese podrediti interesima revolucije; uvek i svuda mora braniti istinite principe, neumorno se boriti protiv svih nepravilnih pogleda i postupaka i samim tim jačati kolektivnost u životu partije i vezu partije s masama; on se mora brinuti o interesima partije i masa više nego o interesima pojedinaca, brinuti se više o drugima nego o sebi. Samo takav čovek dostojan je sebe nazvati komunistom.Svi odani, iskreni, aktivni, čvrsti komunisti treba da se okupe radi borbe protiv liberalističkih tendencija jednog dela članova partije i da postignu da ti ljudi pođu pravilnim putem. To je jedan od zadataka naše borbe na ideološkom frontu.
Mao Cedung internet arhiva