Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији
15. Партија пролетаријата никако не може постављати себи за циљ „увођење“ социјализма у земљи ситног сељаштва док огромна већина становништва не постане свесна нужности социјалистичке револуције.
Али само буржоаски софисти, који се крију иза „готово-марксистичких“ речи, могу из те истине изводити правдање политике која би одуговлачила неодложне револуционарне мере које су потпуно сазреле практично, које је најчешће за време рата остварио низ буржоаских држава, које су преко потребне за борбу против потпуне економске дезорганизације која је на домаку и глади која прети.
Мере као што су национализација земље, свих банака и капиталистичких синдиката или, у најмању руку, неодложно увођење контроле над њима од стране совјета радничких депутата итд., што никако не значи „увођење“ социјализма, морају се безусловно бранити и, по могућности, остваривати револуционарним путем. Без таквих мера, које претстављају само кораке к социјализму и које су потпуно остварљиве економски, није могуће лечити ране које је задао рат и спречити крах који прети, а презати од насртаја на нечувено високе профите капиталиста и банкара, који се баш „на рату“ нарочито скандалозно богате, партија револуционарног пролетаријата неће никад.