Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији

 

Аграрни и национални програм

13. Ми данас не можемо тачно знати да ли ће се у најближој будућности развити снажна аграрна револуција у руском селу. Ми не можемо знати колико је управо дубока класна подела сељаштва, која се у последње време несумњиво продубила, подела на надничаре, најамне раднике и сиромашне сељаке („полупролетере“), с једне стране, — и сељаке имућне и средње (капиталисте и капиталистиће), с друге стране. Та питања решиће и може решити само искуство.

Али ми пошто пото морамо, као партија пролетаријата, одмах иступити не само с аграрним (земљишним) програмом него и с пропагандом да се одмах остваре практичне мере које су остварљиве и које су у интересу сељачке аграрне револуције у Русији.

Ми морамо тражити национализацију целокупне земље, тј. прелаз целокупне земље у држави у својину централне државне власти. Та власт мора одређивати величину и др. фонда за колонизацију, доносити законе за заштиту шума, за мелиорације итд., апсолутно забрањивати свако посредништво између власника земље — државе и њеног закупца — домаћина (забрањивати сваки подзакуп). Али целокупно располагање земљом, целокупно утврђивање локалних услова поседовања и уживања мора бити потпуно и искључиво не у бирократским, чиновничким рукама, него у рукама обласних и месних совјета сељачких депутата.

У интересу побољшања технике производње жита и размера производње, а тако исто и у интересу развитка рационалног крупног газдинства и друштвене контроле над њим, ми морамо у самим сељачким комитетима радити на томе да.се од сваког конфискованог спахиског имања створи крупно узорно газдинство, под контролом совјета надничарских депутата.

Насупрот ситнобуржоаској фрази и политици која влада код есера, нарочито у празним разговорима о норми према „потребама“ или према „раду“, о „социјализацији земље“ итд., партија пролетаријата мора објашњавати да систем ситног газдинства при робној производњи није у стању да спасе човечанство од беде и угњетавања маса. Не цепајући одмах и обавезно совјете сељачких депутата, партија пролетаријата мора објашњавати нужност посебних совјета надничарских депутата и посебних совјета депутата сиромашних (полупролетерских) сељака, или, у најмању руку, посебних сталних саветовања депутата тог класног положаја, као засебних фракција или партија у оквиру општих совјета сељачких депутата. Без тога све сладуњаве ситнобуржоаске фразе народњака о сељаштву уопште биће прикривање обмањивања неимућне масе од стране имућног сељаштва, које претставља само једну врсту капиталиста.

Насупрот буржоасколибералној или чисто чиновничкој пропаганди којом се баве многи есери и совјети радничких и војничких депутата саветујући сељацима да не узимају спахиску земљу и да не почињу аграрну реформу пре сазива Уставотворне скупштине, партија пролетаријата мора позивати сељаке да одмах, самовласно остваре аграрну реформу и да одмах конфискују спахиску земљу на основу одлука месних сељачких депутата. Нарочито је важно при томе инсистирати на потреби повећања производње животних намирница за војнике на фронту и за градове, — на апсолутној недопуштености ма какве штете или кварења што се тиче стоке, оруђа, машина, зграда, итд. итд.

14. У националном питању пролетерска партија мора бранити, пре свега, прокламовање и неодложно остварење потпуне слободе отцепљења од Русије свих нација и народности које је угњетавао царизам, које су биле насилно присаједињене или насилно држане у границама државе, тј. које су биле анектиране.

Све изјаве, декларације и манифести о одрицању од анексија за којима не иде устопице реално остварење слободе отцепљења своде се на буржоаско обмањивање народа или на ситнобуржоаске невине жеље.

Пролетерска партија иде за тим да оствари што је могуће крупнију државу, јер је то корисно за трудбенике, она иде за тим да зближи и још више стопи нације, али тај циљ она жели да постигне не насиљем, него искључиво слободним, братским савезом радника и радних маса свих нација.

Уколико буде република Русија демомратскија, уколико се она успешније организује у републику совјета радничких и сељачких депутата, утолико ће јача бити снага добровољног стремљења таквој републици код радних маса свих нација.

Потпуна слобода отцепљења, најшира локална (и национална) аутономија, детаљно разрађене гаранције права националне мањине — то је програм револуционарног пролетаријата.

Следеће поглавље